SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA MOŽDANIM UDAROM

Cilj programa: Upoznavanje polaznika sa faktorima riizka, kliničkom slikom, lečenjem bolesnika sa moždanim udarom, kao i sa najznačajnijim problemima zdravstvene nege u ranoj rehabilitaciji ovih bolesnika.

Dodatne informacije

Organizator: Udruženje medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srbije

Akreditovan za: za: medicinske sestre i zdravstvene tehničare

Bodovi za polaznika: 5

Bodovi za autora: 7

Broj akreditacije: D-1-536/23

Broj odluke: 153-02-347/2023-01

Akreditovan dana: 21.08.2023.

Autor: Prof. dr sc. med.Sanja Šumonja, prof strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera Subotica / Dijana Otašević, dipl.med.sestra, KBC”Zvezdara”, Beograd

Akreditacija važi do: 21.08.2024.

Kotizacija: 500.00 RSD

Kratak sadržaj:

Akutini moždani udar (cerebrovaskularni insult CVI) predstavlja fokalni ili globalni poremećaj moždane funkcije koji naglo nastaje, a posledica je poremećaja moždane cirkulacije ili stanja u kome protok krvi nije dovoljan da zadovolji metaboličke potrebe neurona za kiseonikom i glukozom. Akutni moždani udar ima veliki epidemiološki značaj jer je jedan od vodećih uzroka mortaliteta odraslog stanovništva na globalnom nivou I u Srbiji. Pored toga, CVI dovodi do onesposobljenosti i gubitka funkcionalne nezavisnosti. Prema mehanizmu nastanka, CVI može biti ishemijski i hemoragijski, pri čemu je ishemijski oblik češći I ima bolju prognozu. CVI je multifaktorsko oboljenje, nastaje kao rezultat delovanja različitih faktora rizika. U sigurne faktore rizika ubrajaju se hipertenzija, kardiološki poremećaji, dislipidemija, poremećaj metabolizma glukoze, pušenje.

Kliničku sliku CVI odlikuju neurološki simptomoi koji se brzo razvijaju i zavise od lokalizacije infarkta. Lečenje je kompleksno, podrazumeva primenu kauzalne, simptomatske terapije, lečenje I prevenciju rranih i kasnih komplikacija. U rane komplikacije spadaju duboka venska tromboza, plućna embolija, neurološke komplikacije, pneumonija, urinarne infekcije, disfagija, dekubitus, oštećenje funkcionalnih sposobnosti lokomotornog sistema. Kasne kopmplikacije uključuju emocionalnu nestabilnost, depresiju, psihozu, anksioznost, demenciju, epilepsiju, spasticitet, osteoporozu, seksualnu disfunkciju.

Tipičan profil bolesnika sa CVI odlikuje motorni deficit polvine tela u vidu hemiplegije ili hemipareze, promene mišićnog tonusa (u početku mlitanovst, akasnije spasticitet), senzorni i  poremečaji govora (motorna, senzorna afazija, dizartrija), poremečaji mišljenja, pamćenja, intelektualni poremeaćaji (vaskularna demencija).

Medicinska rehabilitacija nakon CVI podrazumeva vraćanje ili poboljšanje izgubljene ili oštećene funkcije tela nastale kao posledica akutne bolesti. Cilj medicinske rehabilitacije je funkcionalno osposobjavanje I povećanje kvaliteta života

bolesnika. Rana rehabilitacija se sprovodi u jedinicama u kojima se zbrinjava osnovno oboljenje, doprinosi sprečavanju komplikacija i ukupnom oporavku pacijenta s obzirom da se 90% motoričkih funkcija oporavi tokom prva tri meseca rehabilitacije.

Produžena rehabilitacija se sprovodi u specijalizovanim službama i ustanovama za medicinsku rehabilitaciju, usmerena je na povećanje mišićne snage, sprečavanje kontraktura, osposobljavanje za sprovođenje aktivnosti samozbrinjavanja (lična higijena, hranjenje, oblačenje, mokrenje i defekacija), oporavak govora i drugih smetnji.

 Ciljevi zdravstvene nege u rehabilitacii su postizanje i održavanje maksimalnog nivoa funkcionalne nezavisnosti, stvaranje uslova za sprovođenje svih vidova terapije u procesu rehabilitacije, pomoć u prihvatanju i prilagođavanju promenjenom načinu života bolesnika/korisnika i njegove porodice. Proces zdravstvene nege  u rehabilitaciji bolesnika sa CVI sprovodi se kroz nekoliko faza: utvrđivanje potreba za zdravstvenom negom, postavljanje sestrinskih dijagnoze,a planiranje i realizaciju plana zdravstvene nege i evaluaciju. Utvrđivanje potreba za zdravstvenom negom vrši se posmatranjem, razgovorom i merenjem. Prilikom utvrđivanja potreba za zdravstvenom negom u rehabilitaciji bolesnika sa CVI važna je procena funkcionalnih spsobnosti bolesnika koja se vrši primenom skala poput Bartelove, Ranking ili FIM (eng. functional independence measure) skale. Najčešći problem zdravstvene nege u rehabilitaciji bolesnika sa CVI su: ograničena pokretnost, poremečaj svest i percepcije, otežana komunikacija, deficit samozbrinjavanja,poremečaj mikcije i pražnjenja stolice, kao i sve visokorizične sestrinske dijagnoze koje su povezane sa ograničenom pokretnoču bolesnika. Najznačajnije sestrinske intervencije usmerene su ka sprečavanu komplikacija nepokretnosti (duboka venska tromboza, pneumonija, dekubitus, kontrakture, urinarna infekcija) i postizanju maksimalnog nivoa funkcinalne nezavisnosti bolesnika (obuka za sprovođenje aktivnosti samozbrinjavanja, kretanja, upotrebe pomagala).

Literatura: SPECIFIČNOSTI ZDRAVSTVENE NEGE U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA MOŽDANIM UDAROM

Raspoloživo vreme za rešavanje testa: 120 min.

Broj pitanja na testu: 50

OTVORITE KORISNIČKI NALOG